Prenosimo Vam poklon pesmu naše drage prijateljice Mirjane Todorovic, nastalu na ovogodišnjem seminaru Georgij Nazarova na Zlatiboru.

Hvala Mirjana!

Семинар на Златибору

27.06. – 03.07.2015.

Златан је сваки семинарски дан,

у разним „садо-мазо“ рекреативностима

прође нам за час, ко дечији сан.

 

Лепршави и полетни, уз причу, смех, песму,

у колони један-два, освајамо једно по једно брдо

ко лептирићи мали, не би ли до поднева на нос пали.

 

Алтернатива кад се сретнемо са биком

очи у очи увек постоји: наше ножице већ спонтано крећу се ка бази

Ал Георгије бика ошине погледом и весело друштво сигурно ка Чиготи гази.

 

Трауматична су појединачна искуства и јака

ко Миленцетова глад и стомачне тегобе.

Па још га увече докусуре игрице и целу ноћ оробе…

Ал ујутру скаче полетна душа,

а Георгије о патњама његовим у шетњи, дуго, дуго слуша.

 

Импресивно је како Георгије каже:

„Идемо у шетњу малу!“ А ми сви мишићну упалу,

а да не причамо о отопљеном салу.

 

Бранка и Весна су наши светли ветерани

и кад нам падне на узбрдицама мрак на очи,

ветар су нам у леђа и као да веле:

„’Ајд сад мало поскочи!“

 

Очи у очи на Чиготи са собом,

а природа рајска, око тебе вели:

„Шта се тако дивно десило са тобом“.

 

Речи су мале за овакву хармонију природе и нас,

а Георгију хвала што нам открива како да сами себи будемо спас.

Златибор је у свима нама остварива бајка,

сви смо једно другом били инспирација,

а са Георгијем и Гоцом само сјајна комбинација.

П. С. Драги СЕМИНАРЦИ нека нас заедништво,

разумевање, истрајност носе и да се сви па

Гоца и Георгије нама поносе!

 

Нека нас у животу красе ВЕРА, ЉУБАВ И НАДА,

Богу хвала то је моја жеља мала.

Ваша Мирка Здравка

Семинар на Златибору