Ovom prilikom predstavljamo Vam pesmicu naše drage polaznice Mirjane sa kojom se već dugo družimo i koja je postigla puno rezultata. Hvala Mirjana!
Autor pesme je Mirjana T. Živanović.
Cијасет је овде са нама догодовштина било,
као оно шта се баби снило…
На тему пића се рекло да вино нема мане,
јер је везано за хедонизам,
а овај је лековит за организам!
Елегантним покретима свако јутро смо покретали планету
„Поздрављајући Сунце“, извијајући се као глисте…
Једино нам се отео контроли тај „Пас“,
некако нам је мерак био да га потерамо у „кас“!
Ми смо екипа од сениора и јуниора, и преплићемо се у свему,
као „Коларићу панићу“ те исткасмо тај 26-ти км на Чиготи,
уз Георгијево: „Ајде можете, навали!“
у смеху, песми, шали, свака част … није то подвиг мали!
Имам у глави питања разна,
ал’ кад Рашу на предавањима чујем мала сам маца мазна.
И да није било њега мени ни један чучањ
тако драг и мио не би био!
Насмејана лица испод ледене воде из црева (као највећи мазохисти),
кад се гледа са стране,
ал’ за подмлађивање… капиларе…зглобове…нема зиме,
трчимо маратон, ма, нема нам мане!
А, разних искушења је на траси устрепталој од врућине било:
И да се вратимо… и станемо…
А онда погледамо пар малих Ђолетових и Милициних корака испред себе,
и врцавих нота пој…
Еј па онда ми пут ткају и нову снагу дају,
И зато народе, напред се може: Ој, ој, ој… и нема нам стој!
Разних је „повреда“ од пликова, грчева, до ушинућа,
красило ове дане пешачке наше…
„Али ви носите сјајно“, вели Георгије, „све су то велике победе ваше!“
П.С. На путу живота овај семинар нам је био предах и дао крила да летимо и освајамо нове дестинације неба, да видимо да нам је потребно мало хлеба, воде, љубави, слободе!
Нека би сваки семинарац-Златиборац био у енергији овој сваки дан, да му буде леп као најлепши Ђоветов сан, то је моја жеља мала, и ЕКИПО на овако незаборавном дружењу велико вам ХВАЛА! Воли вас ваши Сунац и Сунчица.
Poslednji komentari