Praktični priručnik koji će Vam pružiti odgovore na često postavljana pitanja: – Kako se izboriti sa jesenom potišćenošću? – Reagovanje na promene vremena; – Trudite li se oko zimnice? – Kako sastojci hrane utiču na psihičko stanje ? – Zašto bolest ? – Post kao važan korak u upostavljanju psihofizičke ravnoteže,…

Post kao važan korak u uspostavljanju psihofizičke ravnoteže

Često mi postavljaju pitanje koliko je koristan post. Smatram to pitanje dosta složenim, pa ću dati što sveobuhvatniji odgovor. U ovom slučaju osvrnuću se samo na jedan od aspekata posta – uzdržavanje od hrane – ne govoreći o drugim izuzetno važnim elementima koje uključuje post.Sa aspekta pravilne ishrane, pravilno sprove-deni post je veoma koristan. Pridržavanje vegetarijanske ishrane tokom značajnog broja dana u godini je ogroman napredak u odnosu na uobičajeni način ishrane.

Da se vratimo u nedaleku prošlost, recimo 150 godina unazad. U to vreme veći deo stanovništva je živeo na selu, sve uglavnom radio svojim rukama, proizvodio hranu, provodeći veći deo dana u teškoj fizičkoj aktivnosti napolju, gajio stoku, većinu popravki po kući obavljao sam, gajio decu itd. što je bio veoma zdrav, prirodan život sa aspekta fizičkog i psihičkog zdravlja. Većina stanovništva nije ni mogla da priušti redovnu upotrebu mesa za mnogobrojnu porodicu, a nije ni imala tu naviku. Meso se jelo eventualno nedeljom ili praznicima, kao izuzetak (i to uglavnom sveže meso od prirodno gajene tek zaklane životinje). Uobičajene namirnice tokom cele godine bile su na različite načine pripremljene integralne žitarice, mahunarke, mlečni proizvodi, povrće i poneka voćka. Svaki obrok bio je zarađen teškim radom uz pomoć kojeg se organizam lako oslobađao i otpadaka hrane.

I pored takvog dosta zdravog načina života, ljudi su redovno postili, svakako koristili nerafinisano ulje, svežu ribu iz nezagađenih izvora (van perioda posta) i uglavnom integralne žitarice, hleb, kaše i proju uz povrće. Pošto hrane nije bilo u izobilju, a trebalo je nahraniti mnogobrojnu porodicu, hrana se koristila u realnijim količinama. Još zdraviji pristup za vreme postova bio je od ogromne koristi po stanovništvo, čineći ga fizički i psihički zdravijim. A kakva je situacija sada? Imamo obilje hrane zagađene hemikalijama uz uglavnom nedovoljno fizički aktivan i veoma stresan način života, često u prilič-no neprikladnom okruženju. Uz to, veliko zagađenje životne sredine i nezdrav pristup ishrani dovode do mnogih poremećaja u funkcionisanju organizma a onda u vreme posta mnogi pokušavaju da pomognu sebi. Za vreme posta lakše je odlučiti da se isključe nezdrave namirnice iz redovne ishrane.

Ostaje samo pitanje – da li su te namirnice, koje koristimo za vreme posta, zdrave? Beli hleb i proizvodi od belog i polubelog brašna, beli šećer, so, rafinisano ulje, različita konzervisana i prerađena hrana, obilje industrijski proizvedene nezdrave hrane koja nam se servira kao posna – to su samo neke od namirnica koja se uobičajeno nazivaju posnim. Koliko je to zdra-vo, verovatno dobro znate. Efekat korekcije ishrane u vreme posta bio bi neuporedivo više izražen kad bismo u tom periodu koristili zdrave namirnice. Drugo važno pitanje je šta koristimo od namirnica van perioda posta? Već sam naveo da su naši preci koristili mnogo zdraviju hranu uz mnogo zdraviji način života tokom cele godine. U hladnije doba godine, u periodu kada je bilo manje poljoprivrednih radova i kada su ljudi više slavili praznike, slave i dr. a tada se i više prejedali i često koristili alkohol – mnogo su više i postili. Dakle, naš predak se tokom cele godine relativno zdravo hranio, a u određenim periodima živeo na još zdraviji način zahvaljujući post.

Šta se dešava kod savremenog čoveka? Tokom cele godine se koristi uglavnom veoma nezdrava i na nezdrav način pripremljena hrana, na prilično neodgovarajući način i uglavnom u pogrešno vreme, a post za mnoge, nažalost, iz neznanja, izgleda kao neko držanje nezdrave dijete. Pošto sad ima podatke o zdravoj ishrani, svako može da sam formira svoj način ishrane tokom godine i da razmisli o zdravijem sprovođenju postova, čime će produžiti iz-vrsnu tradiciju i učiniti sebi dobro. A evo nekih podataka o životu biblijskog naroda Jevreja, iz Solomonovog perioda. Izraelska jela u tom vremenu bila su vrlo jednostavna. Uglavnom su bila bogato začinjena belim i crnim lukom i prazilukom. Osnovna hrana bila je na različit način pripremljena: pšenica, na primer kuvana, razne kaše, sočivo, krastavci, pasulj, voće, med. Meso se jelo samo na državne i verske porodične praznike. Redovno su se koristili mlečni proizvodi od koze i ovce, vino se koristilo veoma umereno. Uz to, najveći deo vremena provodili su napolju – gde su uobičajeno i ručali i spavali na asurama.

Možda će i nama poslužiti kao dobar primer iskustvo tog naroda, čiji je život toliko uticao na našu istoriju.