U knjigu koju držite u rukama, pretočio sam esencijalne, osvežene I dopunjene delova mojih knjiga “Ishrana” I “ Georgij Nazarov Vas savetuje”, ali I dodao niz novih poglavlja, primera I odgovora na ključna pitanja. Ova knjiga može pomoći osobama koje traže rešenje za bolje zdravlje I optimalan izgled, da krenu pravim putem, a osobama koje su već uveliko počele da rade na sebi, da se lakše snađu u moru informacija vezanih za zdrav I nezdrav život , kao I prirodne metode lečenja. Po sadržaju, smatram ovu knjigu jednom od mojih ključnih knjiga, na nivou “Tajne pravilne ishrane “ I “ 7 koraka do optimalne težine”, jer pomaže da izgradite osnove zdravog života, na kojima možete sagraditi divan dvorac Zdravlja. Idemo zajedno putem zdravijeg I kvalitetnijeg života. Živote može I treba da bude lep.

Georgij Nazarov

LEČENJE DISANJEM

Vazduh je uslov za opstanak svih živih bića. Dokazano je da čovek bez vode može da bude nekoliko dana, bez hrane nedelja i meseci, bez vazduha samo nekoliko minuta. Uzdisaj i izdisaj se neprekidno smenjuju u ujednačenom ritmu. Prosečna osoba za 1 minut mirovanja ostvari oko 16 udaha. Bez disanja ( kiseonika koji unosimo u telo ), organizam može funkcionisati samo nekoliko minuta ( od 4 do 5 ), nakon čega se javljaju nepovratne promene u mozgu ( sem u slučajevima izuzetne istreniranosti npr. fakiri , joge,…) Disajne organe čine: nos, usta, sinusi, disajni putevi i pluća. Disanjem kroz nos se unosi za oko 25 % više vazduha u odnosu na disanje kroz usta, a vazduh se pročišćava od štetnih čestica i zagreva se. Ritmični impulsi koji se javljaju za vreme udisanja kroz nos imaju jak pozitivan uticaj na vreme faza sna, a time i na njegov kvalitet. Lako je primetiti koliko se pogorša kvalitet sna za vreme kijavice, kada se pretežno diše na usta.

Kako možemo uticati na organizam uz pomoć disanja?

Često i duboko disanje znatno smanjuje nivo ugljen dioksida u krvi, što izaziva znatno sužavanje krvnih sudova i poremećaj cirkulacije krvi prema vitalnim organima ( srcu, mozgu, … ), a takođe ima uticaj i na razgrađivanje koštanog tkiva i preraspodelu soli, kalcijuma i drugih minerala, što može izazvati njihovo taloženje u predelu zglobova, krvnih sudova i različitim organima. Zadržavanje disanja povećava nivo ugljen dioksida u krvi, što utiče na poboljšanje rada srca, pokretljivosti krvnih sudova i rada organa za varenje ( lučenje pljuvačnih žlezda, sekreciju želudca, funkciju pankreasa i jetre). Takođe se povećava razmena jona natrijuma i aktivnost fermenata, i aktivira se sinteza ( stvaranje ) belančevina u organizmu.

Povećanje nivoa ugljen dioksida u krvi odražava se na povećanje regeneracije povređenog tkiva za 30 % , a ćelija krvi posle krvavljenja čak i za 50% . To najbolje možemo videti na primeru turskih vojnika za vreme Krimskog rata, sredinom 19 veka. Rane kod njih su mnogo brže i lakše zarastale, nego kod vojnika iz Francuske i Engleske. Od rana , koje su bile smrtne za Evropljane, turski vojnici su u mnogim slučajevima bili izlečeni. Razlog je bio otkriven kasnije – turska hrana je iz religioznih razloga bogata voćem i povrćem, a biljna hrana sadrži više ugljen dioksida, koji znatno poboljšava regeneraciju povređenog tkiva. Kasnije sprovedeni eksperimenti na životinjama, to su i potvrdili.

Duboko disanje dovodi do sužavanja krvnih sudova da bi zadržali ugljen dioksid, što utiče na nedovoljan dotok krvi prema mozgu i vitalnim organima. To je razlog zbog kojeg za vreme dubokog disanja osećamo nesvesticu, a ukoliko ga nastavimo možemo izgubiti i svest. Povećava se i krvni pritisak. Na poboljšanje stanja organizma možemo snažno uticati pravilnom primenom dijafragmalnog disanja. Stvaranje uslova za normalno dijafragmalno disanje kod svakog od nas je od velike važnosti.

Već je bilo reči o tome, kako prepuno starih naslaga i gasova, deformisano debelo crevo potiskuje dijafragmu na gore ( mišić u obliku kupole, koji deli grudni i trbušni deo i obavlja funkciju “ drugog srca “ u organizmu ). Time se onemogućavaju neki normalni pokreti gore- dole, koji su od ogromne važnosti za dobru cirkulaciju, ali i masažu unutrašnjih organa. Kod muškaraca je prirodno, dijafragmalno disanje više izraženo u odnosu na žene, kod kojih prirodno preovlađuje grudno disanje. I jedni i drugi, mogu odlično ovladati tehnikom dijafragmalnog disanja i uspešno ga primenjivati u svakodnevnom životu.